Ponosan i postidjen Evropljanin

Jeremic

ZSD prenosi iz Lista "Politika"

Brisel  - Ministar inostranih poslova Vuk Jeremic govorio je danas pred spoljnopolitickim komitetom Evropskog parlamenta. U obracanju evropskim parlamentarcima sef srpske diplomatije je, izmedu ostalog rekao:
"Danas stojim pred vama kao jedan ponosan Evropljanin i kao jedan postidjeni Evropljanin...."

 

 

Ponosan jer me moje nasledje, moja kultura, moja verovanja i moja istorija vezuju za grupu nacija koje su se, na pocetku 21. veka, usaglasile i stvorile nesto toliko velicanstveno da bi covek mogao da kaze: "Zaista nikada u istoriji sveta nije bilo nista nalik na ovo."

"Kako da ne budem ponosan", nastavio je Jeremic. "Kako sam mogao, sve do pre nekoliko dana, da bez i najmanje sumnje, ne podrzavam aspiracije moje zemlje da se prikljuci Evropskoj uniji i da, shodno tome, ne pozdravim obavezivanje EU da pod svoje okrilje prihvati Srbiju i celokupan zapadni Balkan primi s dobrodoslicom unutar svojih medja?

Isto tako sam duboko postidjeni Evropljanin. Tacit je napisao: Deserta faciunt et pacem appellant: "Stvaraju pustos i nazivaju je mirom." To je ono sto su neke zemlje Evropske unije uradile Republici Srbiji, maloj, miroljubivoj, demokratskoj zemlji u Evropi, osnivackoj clanici Ujedinjenih nacija, izvornoj potpisnici Helsinskog zavrsnog akta i oslonca stabilnosti u jugoistocnoj Evropi.

Stvaranje pustosi iz obecanja o evropskoj buducnosti. To je ono sto su vlade neke od vasih zemalja ucinile priznavanjem unilateralne, ilegalne i nezakonite deklaracije o nezavisnosti privremenih institucija samouprave srpske juzne pokrajine Kosovo i Metohija.

Stidim se ne kao Srbin - jer smo u pregovarackom procesu o buducem statusu nase pokrajine Kosovo samo pokazali dobru volju i razumevanje za legitimna prava druge strane. U stvari, od demokratskog svrgavanja rezima Slobodana Milosevica u oktobru 2000. gotovo da smo sve ucinili kako treba. Savladali smo skoro svaku prepreku. Ispunili smo skoro sve uslove. Prihvatili smo gotovo sve standarde. I prihvatili smo svaki izazov nasoj buducnosti sa optimizmom za koji su mislioci kao sto je Aleksis de Tokvil verovali da je odavno nestao sa Starog kontinenta.

Stidim se kao Evropljanin. Kao neko ko duboko u srcu zna da je ono sto je ucinjeno Srbiji fundamentalno krsenje same prirode ne samo medunarodnog sistema nego i vrednosti na kojima pociva evropska gradjevina.

Stidim se jer ako prihvatanje ovog cina etnicki motivisane secesije od demokratske, evropske drsave nije pogresno, onda nista nije pogresno.

Stidim se jer vidim kako se temelj vrednosti koje nas cine onim sto jesmo baca pod noge. Jer vidim kako moje kolege Evropljani pokusavaju da izgrade buducnost na temeljima od peska i rusevina.

I stidim se jer uprkos pricama o razumu i prosvecenosti, uprkos poboznom naginjanju ka opstem dobru i solidarnosti Evropa ubrzano postaje samo jos jedno mesto na kome je moc ispravna stvar.

Neki bi mogli da kazu da preterujem. Okrenimo se, onda, onome sto nam je pri ruci.

Institucija cija je osnovna odgovornost odrzavanje medunarodnog mira i bezbednosti, na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, jeste Savet bezbednosti. I, 1999, posle 78 dana bombardovanja moje zemlje, on je usvojio rezoluciji - i danas jos vazecu - kojom se UN daje ovlascenje da upravlja juznom srpskom pokrajinom Kosovo i eksplicitno i nedvosmisleno potvrdjuje suverenitet i teritorijalni integritet moje zemlje. U vreme kada je Srbijom vladao tiranin, Kosovo je bilo neodvojivi deo Srbije.

Tako stoji u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti. Ona ide i dalje od ovoga. U Poglavlju VII nalazi se obavezujuca odredba za sve zemlje clanice Ujedinjenih nacija da postuju granice moje zemlje.

I sada, kada je Srbija demokratska zemlja, neke evropske zemlje spremne su da priznaju Kosovo kao nezavisnu drzavu. One kazu da, zapravo, nisu kaznile tiranina, ali da ce sada kazniti demokratiju - evropsku demokratiju - i da od gradjana ocekuju da to prihvate.

One kazu da Kosovo moze da bude nezavisno, ali i da se u isto vreme Rezolucija 1244 u celini primenjuje, ukljucujuci, verovatno, i onaj deo u kome se potvrdjuje suverenitet Srbije nad Kosovom. I one salju misiju EU u nasu pokrajinu bez odobrenja Saveta bezbednosti, i pored toga sto clanovi 5 i 8 Rezolucije 1244 jasno stavljaju do znanja da to moze da ucini samo Savet bezbednosti.

Juce, na hitnom sastanku Stalnog saveta, nijedan evropski ambasador nikome nije mogao razumno da objasni zasto ono sto se cini Srbiji nije krsenje osnovnih principa Helsinskog zavrsnog akta. Nisu mogli da mi objasne zasto ono sto cine ne predstavlja opasan presedan koji ce dovesti do veoma opasnih posledica za stabilnost Evrope i celog sveta.

Priznavanje unilateralnog proglasavanja kosovske nezavisnosti od Srbije ozakonjuje doktrinu o nametanju resenja u etnickim sukobima.

Ono ozakonjuje cin jednostrane secesije od strane pokrajinskog ili lokalnog entiteta. Ono transformise pravo na samoopredeljenje u priznato pravo na nezavisnost. Ono ozakonjuje nasilno deljenje medjunarodno priznatih, suverenih drzava.

I ono krsi obavezivanje ka mirnom resavanju sporova u Evropi.

Ono cak ozivljava diskreditovanu doktrinu hladnog rata o ogranicenom suverenitetu.

Evropski parlament u Strasburu

Postupcima nekih zemalja clanica Evropske unije svakom buducem etnickom ili religioznom separatisti u Evropi i sirom sveta dato je orudje za ostvarenje priznanja. Da li bilo ko u ovoj sobi misli da su kosovski Albanci jedina grupa u svetu koja ima prituzbe na svoj glavni grad?

Da li neko od vas iskreno misli da ce samo time sto ce izgovoriti da je Kosovo sui generis od njega to i naciniti? Da nece biti posledica po stabilnost i bezbednost medjunarodnog sistema, samo zato sto vi kazete da nece?

Da li se ovako ponasaju ponosni Evropljani? Da li ovako u praksi izgledaju evropske vrednosti? Da li se ovako postupa prema prijateljima?

Uprkos svemu sto sam video i svemu kroz sta je moja zemlja prosla, nisam izgubio veru u Evropu, cak i pored toga sto se stidim zbog postupaka nekih koji su u njoj.

Nisam izgubio veru u Evropu jer se i dalje nadam da ce Evropa ispuniti svoje vrednosti; da ce Evropa za trenutak zastati i setiti se principa koji rukovode njenim odlucivanjem u Briselu i Strazburu. Govorim o kompromisu, ustupcima i postizanju saglasnosti. To tako funkcionise: ukljucivanjem u proces promisljenih, strpljivih i neprekidnih pregovora u atmosferi dobre volje sve do postizanja kompromisa koji mogu da prihvate sve strane.

U slucaju buduceg statusa Kosova, samo resenje koje je prihvatljivo za obe strane moze da bude odrzivo i dugotrajno.

Samo kroz pregovore postignuto resenje moze da dovede do zajednicke evropske buducnosti.

Samo takvo resenje moze da ucvrsti regionalna ostvarenja, ojaca geostrateske ostvarene prioritete i obnovi teznju za promenama u jugoistocnoj Evropi.

Nametanje jednostranog ishoda - priznavanje nezavisnog Kosova - dovodi do suprotnog. Ono osujecuje ostvarenja evropskih vizionara u nasem regionu; ono razdvaja zapadni Balkan od njegove buducnosti u Evropi; i podstice videnje u celokupnom regionu da se Evropa bavi nametanjem resenja.

Eto gde smo mi. Sramno je biti na takvom mestu. I to nije mesto na kome treba da budemo.

Mi smo na litici i gledamo u ponor i senke neizvesnosti.
Neizvesnost u vezi sa buducnoscu zapadnog Balkana. Neizvesnost demokratije u Srbiji. Neizvesnost oko bezbednosti kosovskih Srba. I neizvesnost u vezi sa sudbinom nasih svetinja - centralnog elementa naseg nacionalnog identiteta.

I pored svega, mi gledamo napred. Mi mozemo da vidimo dalje od sloma, mimo nesloge. I dalje mozemo da vidimo Evropu onakvu kakva je, kakva moze da postane i to moze da postigne.Ali i kako moze da naskodi: snovima ponosne, demokratske, evropske zemlje koja je od oktobra 2000. savladala vise prepreka nego sto je to ucinila vecina drugih zemalja tokom stotinu godina.

Uveravam vas hrabroscu jedne ujedinjene nacije, Srbija se nece povuci. Tezicemo onome sto je pravedno, onome u sta verujemo, nasoj buducnosti, onome sto nam po pravu pripada, naglasio je sef srpske diplomatije.

Kao odgovoran clan medunarodne zajednice posvecen resavanju sporova na miroljubiv nacin putem pregovora, Republika Srbija nece pribeci upotrebi sile. Jer nasilje ne donosi miroljubivo resenje ni u jednoj kriznoj situaciji. Nasilje samo unistava - zivote, imovinu, nadu, ambicije. Ono unistava sve i stvara pustos.

Mi se zalazemo za mir. Mi smo za sporazume. Mi smo za saglasnost. Mi smo Evropljani. Kosovo ce ostati deo Srbije zauvek, zakljucio je Vuk Jeremic.



S.R.

[objavljeno:
21.02.2008.], Politika

 




srb_erlebnis_1.jpg