Integration in Deutschland
Bundesregierung
Evropska unija
Ministarstvo za dijasporu
Komesarijat za izbeglice
Serbische Diozese
Kosovo Compromise
Radio Srbija

Dopunska nastava

©Hofschlaeger/PIXELIO

Centralni savet Srba u Nemackoj zahteva nove organizacione strukture Dopunske nastave u Nemackoj

- Ustedjeni novac bolje utrositi - Diaspora raspolaze s dovoljnim brojem kvalitetnih ljudi

"ZSD vec izvesno vreme zahteva reformu organizovanja dopunske nastave u Nemackoj. Mi pri tome u glavnom zelimo da izkoristimo maximalno mogucnosti koja nemacka drzava ali i Srbija vec sada nude. Zbog toga smatramo da je neprakticno da se iz Srbije salju koordinatori, koji ne poznaju dovoljno dobro funkciju nemackog skolskog i obrazovnog sistema. Skolstvo je u Nemackoj stvar pokrajina/saveznih zemalja i one ga samostalno regulisu Dopunske nastave na jezicima doseljenika u Nemackoj uvek zavise od toga koja stranka je u Saveznoj pokrajini momentalno na vlasti ili koji stranacki kadar je na mestu naprimer ministra prosvete. Jednom koordinatoru na "privremenom boravku u Nemackoj" je doslovce nemoguce da u startu sagleda federalnu strukturu Nemacke, aktualnu politicku situaciju i da na nju reaguje ili da je izkoristi za dobrobit Dopunske nastave. Dok mu to podje za rukom, prosao mu je mandat", naglasava Cobanov. Medjutim u ZSD-u smatraju da srpska dijaspora u Nemackoj i te kako ima dovoljan broj kvalitetnih i kvalifikovanih ljudi koji dobro poznaju nemacki skolski sistem i koje bi trebalo samo aktivirati.Hamburg, 10.01.20086 (ZSD) - "Koordinatori dopunske nastave, barem u ovom dosadasnjem obliku, u Nemackoj nisu vise potrebni. Pre svega nisu potrebni koordinatori za celu Srednju Evropu, kako je to sada bio slucaj, a nisu u stanju da obidju za vreme svog sluzbovanja cak ni sve one gradove u kojima se nastava odrzava. Ustedjeni novac bi trebalo bolje utrositi: naprimer u poboljsanje atraktivnosti Dopunske nastave." izjavio je portparol Centralnog saveta Srba u Nemackoj (ZSD), mr. Milan Cobanov, povodom najave Ministarstva za prosvetu Srbije, a koju su u Nemackoj prenele dnevne novine "Vesti", da ce radno mesto Koordinatora za dopunsku nastavu u Srednjoj Evropi biti premesteno u Beograd.

ZSD se zbog toga zalaze da se u Nemackoj i iz Nemacke imenuju koordinatori za Dopunsku nastavu na srpskom jeziku i to na nivou svih relevatnih 10 nemackih Sveznih pokrajina. ZSD bi bio spreman da se prihvati jednog takvog izazovnog zadatka. Ako se uzme u obzir da jedan koordinator iz Srbije u svom cetvorogodisnjem mandatu Srbiju kosta ravno 140.000 Evra (ne racunajuci tekuce opste troskove i dnevnice povezane s tom pozicijom) onda je rezultat njegovog dosadasnjeg rada bio izuzetno slab, smatra Cobanov. Jer Dopunsku nastavu na srpskom jeziku od preko 60.000 srpskih ucenika u celoj Nemackoj posecuje njih jedva 3%. Prema istom izvoru, nemackoj zaduzbini "Bertelsmann", cak 80% spanske dece u Nemackoj posecuje dopunsku nastavu na spanskom jeziku. Ispred srpske dece su i turska, italijanska, marokanska, grcka, poljska i hrvatska deca. ZSD podseca da je osnova za sprovodjenje

Dopunske nastave za stranu decu (tzv. Muttersprachlicher-Ergänzungsunterricht/MEU) jos uvek  "Uredba Evropske unuje o skolskom zbrinjavanju dece migranata od 25.07.1977" pod brojem 77/486/EWG. Ukratko ona predvidja sledecu ponudu za decu stranog porekla:

  • Do 5 casova Dopunske nastave na maternjem jeziku sedmicno.
  • Posecivanje je dobrovoljno.
  • Nastavu podrzava lokalna skolska uprava ali je ona ne kontrolise.
  • Prostorije daju skole po mogucnosti na raspolaganje.
  • Nastavu moze fianansijski da podrzi i pokrajina/savezna zemlja.
  • Konzulati mogu u svojoj reziji da organizuju ponudu.

Cinjenica je da ova uredba nije maksimalno iskoriscena u svim Saveznim pokrajinama. Negde postoje planovi da se ona totalno stavi van snage, kao naprimer u Bavarskoj vec 2009-e. ZSD smatra da nemacka strana zasigurno samoincijativno nece pokretati Dopunske nastave na jezicima doseljenika. Medjutim ako se mobilisu roditelji, ako oni formulisu svoj interes i iznesu svoje zahteve, pre svega ako ispunjavaju uslove za odrzavanje Dopunske nastave na srpskom jeziku, takav zahtev ce morati da se ispostuje, jer bi inace Nemacka krsila evropske ugovore, naglasava Cobanov. "Broj dece u dopunskoj nastavi naravno ne moze biti merilo za rad samo nekog koordinatora, vec govori i o svesti samih srpskih roditelja kojima ocigledno cesto nije stalo do toga da svoju decu salju u dopunsku nastavu. Pre svega ako je ona u poslepodnevnim casovima, ako nije naprimer odmah iza coska, pa treba da se vozi kolima, pa da se trazi parking, pa da se ceka dok prodje nastava, itd. Ali to je jedan posve drugi problem", dodaje Milan Cobanov.

 




srb_erlebnis_1.jpg