Integration in Deutschland
Bundesregierung
Evropska unija
Ministarstvo za dijasporu
Komesarijat za izbeglice
Serbische Diozese
Kosovo Compromise
Radio Srbija

NEMAČKA ŽELI DA BUDE ZEMLJA INTEGRACIJE

Berlin, maja 2013 (ZSD) – „Želimo biti zemlja integracije“, tim rečima je savezna kancelarka Angela Merkel otvorila 6. Integracioni samit u Berlinu. Pitanja integracije doseljenika je sveobuhvatni zadatak cele Nemačke. Integracija je jedan proces koji završava širokim učešćem došljaka u svim segmentima nemačkog društva. „Za zemlju kao Nemačku, koja je zemlja eksporta i koja mora u budućnosti da nadje odgovore za svoje demografske izazove, su interkulturne kompetencije doseljenika iz celog sveta jedno veliko bogatsvo“, rekla je Merkelova.

Pomalo ofucan pojam „integracija“ bi na predlog predstavnika doseljenika trebalo u budućnosti zameniti rečima inkluzija i praticipacija. Merkelova je naglasila da je integracija jedan dvosmerni proces. „Ne trebaju samo oni koji se dosele za Nemačku da se integrišu. I većinsko stanovništvo ima obavezu da se otvori prema doseljenicima“, naglasila je Merkelova i zahtevala jedno „duhovno otvaranje“ nemačkog društva.

Merkelova je je rekla da dobro razume mlade doseljenike koji govore nemački, imaju odlične školske ocene i diplome a pitaju, šta još treba da učine da bi bili prihvaćeni kao dobro integrisani. „Stanovnici SAD su navikli na to da ljudi različito izgledaju i da se ne obaziru na to da li je neko tamne puti ili nosi strano ime. Došlo je vreme da se i mi u Nemačkoj na to priviknemo.“, naglasila je Merkelova.

Ovogodišnji samit je bilansirao rezultate prošle godine usvojenog Nacionalnog akcionog plana. U središtu samita stajale su teme tržište rada i priznavanje kvalifikacije doseljenika. Opšta ocena učesnika je bila, da je tema integracija doseljenika prodrla u skoro sve delove nemačkog društvenog i političkog života. Veliki napredak je postignut i u tome da se o svim temama integracije razgovara neposredno sa predstavnicima doseljenika i da su prihvaćeni kao ravnopravni partneri u dijalogu.

Medju 120 učesnika Samita bilo je 30 predstavnika doseljeničkih organizacija, medju njima mr. Milan Čobanov, potpredsednik Centralnog saveta Srba u Nemačkoj (ZSD).

„Politički činioci u Nemačkoj se doduše iz petnih žila naprežu da u Nemačkoj etabliraju kulturu dobrodošlice i priznanja. Medjutim, to su sveopšte floskule. Situacija na terenu je drugačija. Predrasude prema doseljenicima, čak otvoren rasizam u delovima nemačkog društva su najveće prepreke uspešnoj integraciji. Politička slatkorečivost nemože da prikrije razarajuće posledice desničarskih likvidacija devetoro stranaca u Nemačkoj poslednjih godina. Nepoverenje prema nemačkim institucijama, pre svega policiji ili obaveštajnim službama, je veliko. Razotkrivanje istine o zločinima nije samo stvar nemačkih sudova; ono mora da bude deo jednog širokog društvenog procesa. Iako su žrtve likvidacija bili Turci, Kurdi i Grci, ta tema se tiče svih nas doseljenika “, rekao je Čobanov.

„Značaj samita za nemačko društvo vidljivo je i iz činjenice da na njemu, pored kancelarke, redovno lično prisustvuje veliki broj resornih ministara. Ovog puta ministar unutrašnjih poslova, ministar ekonomije i ministar obrazovanja. Ovo navodim kao primer našoj Skupštini dijaspore, na kojoj ministri udju i izadju iz sale nakon održanog govora“, kaže Čobanov.

--- 

Samit je prema Milanu Čobanov dobra prilika za neposredne kontakte i lobiranje. Na pripremnom doručku, kojem je prisustvovala i Angela Merkel, u neposrednom razgovoru se dotaknu ili iniciiraju nove teme. Već duže vreme se ZSD zalaže da osvoji i poslednji „nemački bastion“ a to su televizijske emisije narodne muzike. „Onako usput, predložio sam intedantu Drugog programa nemačke televizije (ZDF), Dr. Tomasu Belutu (Thomas Bellut), da u svoje programe narodne muzike uvrsti i bogatsvo narodnog stvaralaštva doseljenika. U Nemačkoj imamo fantastične kulturne radnike medju doseljenicima, medju njima fenomenalne ansamble narodnih igara, koji zaslužuju širu pažnju publike. Ideja mu se odmah dopala. Tako da u buduće, u udarnom subotnjem vremenu možda i osvane neki naš ansambl na nemačkoj televiziji. Bolja reklama Srbima u Nemačkoj ne treba.“, najavljuje Čobanov.

-

Oko 16 miliona ljudi u Nemačkoj ima strane korene – to je petina stanovništva. Ekonomska kriza u južnoj Evropi kao i posledice proširenja Evropske unije Nemačkoj su doneli najveći priliv migranata od 1995-e godine: preko million ljudi se 2012 doselilo i SR Nemačku. Najveci udeo u prilivu stanovništva čine doseljenici iz kriznih delova južne Evrope – Španci (30.000), Grci (34.000), Portugalci (12.000) i Italijani (42.000).

 




srb_erlebnis_3.jpg