Integration in Deutschland
Bundesregierung
Evropska unija
Ministarstvo za dijasporu
Komesarijat za izbeglice
Serbische Diozese
Kosovo Compromise
Radio Srbija

ZSD o mogucem uvodjenju viza

Vize bi samo pogoršale položaj Roma u Srbiji

Berlin, 29.10.2012 (ZSD) - Centralni savet Srba u Nemačkoj (ZSD) u svom saopštenju za javnost upozorava nemačku Vladu od ponovnog uvodjenja viza za gradjane Srbije. „Srpskom narodu nisu potrebni novi zidovi ni brane. Zemlja je kandidat za EU, a uvodjenje viza bi u ovom trenutku bio pogrešan signal. To bi u Srbiji samo navuklo bes na ionako zapostavljene i diskriminisane Rome“, strahuje ZSD.

Prema podacima ove organizacije, od 2009.godine je stotine hiljada gradjana Srbije iskoristilo vizne slobode da konačno poseti rodjake u Nemačkoj. Ponovnim uvodjenjem viza bi preko pola miliona srpskih migranata bilo odsečeno od svojih porodica i prijatelja, a rastuća ekonomska i naučna razmena izmedju dve zemlje bi se ponovo ograničila. ZSD skreće pažnju da samo jedan mali deo pripadnika romske i albanske manjine podnose zahteve za azil u Nemačkoj, dok u Srbiji živi 28 priznatih autohtonih narodnih manjina.

Sa punim respektom prema ljudskoj sudbini svakog izbeglice pojedinačno, ZSD konstatuje da posle 50 godina socijalizma u Srbiji nisu samo manjine žrtve ogromnih društvenih i ekonomskih promena. One su segment celokupne društvene zajednice koja se medjutim nalazi u dramatičnom previranju. Posle secesionističkih ratova 90-tih godina, a onda i ekonomske i političke izolacije zemlje, najveći deo stanovništva u Srbiji živi ispod egzistencijalnog minimuma. Svaki drugi fakultetski obrazovan gradjanin bi želeo da napusti Srbiju, a realna stopa nezaposlenosti se procenjuje na 40 odsto. Beznadežnu privrednu situaciju osećaju ne samo etničke manjine, nego i milioni penzionera koji sa minimalnim penzijama žive ispod egzistencijalnog minimuma, bolesnici i ljudi sa potrebama u jednom propalom i korumpiranom zdravstvenom sistemu, kao i stotine hiljada ratnih invalida i veterana jugoslovenskih ratova, za koje niko nije nadležan. Pored toga je od 90-tih prema podacima UNHCR u Srbiji registrovano preko 400.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova, što je zvanicno najveći broj izbeglica u Evropi. Medju njima su i izbegli Romi sa Kosova i iz Bosne i Hercegovine, koji nemaju nikakvog izgleda da se vrate u predjašnje domovine. U Srbiji prema tome ima više manjina i marginalnih društvenih grupa koje bi mogle da potraže spas u egzilu. Zbog toga problemi treba da se rešavaju tamo gde su nastali, i to hitno, zahteva ZSD.

Savet podseća da je EU uslovila ukidanje viza sa spremnošću za prihvat neželjenih izbeglica. Tom zahtevu srpska Vlada redovno izlazi u susret. Medjutim, tražiti od Srbije da svoje gradjane spreči da putuju je zapravo kršenje medjunarodnog prava. Predstava da gradjani Srbije na osnovu njihovog etničkog porekla budu na granicama izbacivani iz autobusa je nezamisliva. Time se Srbiji svesno smešta.

U jednoj od najbogatijih zemalja sveta kao ssto je Nemačka, sa perfektnim školskim sistemom, integracija „obrazovno udaljenih slojeva“ još uvek predstavlja veliki društveni izazov. Beskonačna debata o integraciji došljaka svakodnevno pruža dokaze, koji idu tome u prilog. Srbiji je potreban iskren partner i podrška zemalja EU u savladavanju problema , umesto što se jednako gnjavi „šećerom, hlebom i bičem“. Rezultat tog uslovljavanja je da je samo 40 odsto Srba u medjuvremenu za pristup zemlje EU. A i njih je sve manje.

Nemačka u svemu tome ima posebnu istorijsku odgovornost. Za poslednjih sto godina ona je tri puta vodila razorne ratove protiv male Srbije. Ti ratovi su duboko usadjeni u istorijsku svest Srba. I pored toga je Nemačka najveći ekonomski partner Srbije, koja je sa oko milijardu evra u poslednjih deset godina pomogla društvenu i privrednu izgradnju zemlje. Srbija će se i u budućnosti morati voditi pozitivnim istorijskim iskustvom dveju zemalja (a ima i toga) nego negativnim.

Romima u Srbiji na žalost nije bolje, ali ni lošije nego Romima u Slovačkoj, Madjarskoj, Rumuniji ili Bugarskoj , koje su sve članice EU. ZSD zato pozdravlja planove Unije da unapredi integraciju Roma na Balkanu i da se tim pitanjem ozbiljno pozabavi.

S tim u vezi ZSD zahteva:

1. Potpunu drusstvenu integraciju Roma u Srbiji

2. Sprečiti zloupotrebu azilantskog prava. Proklamovanje Srbije kao „sigurne zemlje“. Skraćenje postupka za dobijanje azila. Izbeglicama iz Srbije obezbediti: smeštaj, odeću i hranu. Ukinuti novčanu naknadu za izbeglice iz "sigurnih zemalja".

3. Priprema Roma za povratak u Srbiju. U postupcima pre dobrovoljnog povratka ciljano podržati školsku i profesionalnu integraciju u Srbiji: profesionalna orijentacija i profesionalno obrazovanje

4. Ekonomska podrška: direktno podspešivanje nemačkih firmi u okviru njihove politike zapošljavanja, podspešivanje upošljavanja Roma ( vidi Roma Investment Found ili firma Hämmering AG), podrška romskim projektima u okviru razvojne saradnje (CIM, IOM, GIZ)

5. Uključivanje Roma u ekonomski sistem Srbije: plansko nastanjivanje kroz sticanje vlasništva, osposobljavanje Roma za poljoprivredu, malu proizvodnju (manufakturne) ili zapošljavanje u etničkim nišama.

6. Podrška u obrazovanju: Brza i konsekventna integracija romske dece i naročito mladih u nemački školski sistem za vreme ograničenog boravka. Naročito omladinu i odrasle motivisati za profesionalnu obuku i u tome ih ispratiti. Učenje srpskog jezika i opismenjavanje kao osnovne pretpostavke za integraciju u srpski školski sistem prilikom povratka u Srbiju.

7. Podrška u prevenciji: Umesto da se Srbi stalno „denacifikuju“ i „demokratizuju“, nemačke fondacije bi kroz preventivni obrazovni rad trebalo da objasne Romima u Srbiji koji su migranti poželjni u Nemačkoj, a koji ne. Tako bi se izbeglo da srpski službenici (uglavnom policija na graničnim prelazima) Romima moraju da objašnjavaju nemačka pravila o izbeglicama.

8. Evropska integracija: Razvoj celokupnog integracionog koncepta za Rome sa regiona Balkana uz zajedničko učešće svih zemalja.

Za budućnost oko 800.000 Roma u Srbiji je neophodno da se oni, kao i druge nacionalne manjine, integrišu u srpsko društvo. Integraciju moraju Romi sami da sprovedu. Za to su im potrebne sopstvene elite, koje će da povedu taj integracioni proces.Na njima samima je da se ojačaju i osposobe da bi imali prednosti od opšteg društvenog dobra. Srpska država je takodje obavezna da podrži njihov put ka integraciji.


ZSD istovremeno zahteva da se pokrene opšta društveno-politička diskusija o situaciji Roma na Balkanu. Romantizovanje romskog naroda od strane odredjenih zapadnoevropskih boraca za gradjanska prava ili kosmopolitskih elita ne vodi cilju i ne rešava realne probleme Roma.

Romi su test za demokratiju svakog pojedinačnog društva, a ne samo srpskog! Nijedna zemlja se ne može pohvaliti da je uredila njihov status nacionalnih manjina, dokle god se oni osećaju ugroženo. Zar nije poštenije da se kao jedan od kriterijuma za ulazak u EU uzme i dostignuti nivo integracije Roma? To bio tada bio ispit za čitavu Evropu, smatra ZSD.

Dodatni tekstovi u vezi situacije Roma u Srbiji:

http://www.owep.de/artikel/339/roma-in-serbien-vergangenheit-gegenwart-zukunft 

Grafika: Prostranjenost Roma u Evropi 

Foto: "Integracija Roma od opsteg društveno-političkog značaja za Srbiju", prof Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta Roma Srbije i mr Milan Čobanov, podpredsednik Centralnog saveta Srba u Nemackoj

Romaverteilumg_in_EU.jpeg



srb_erlebnis_1.jpg