Integration in Deutschland
Bundesregierung
Evropska unija
Ministarstvo za dijasporu
Komesarijat za izbeglice
Serbische Diozese
Kosovo Compromise
Radio Srbija

Razvojni projekti za dobrobit Srbije

Strucno savetovanje o razvojnim projektima – Centralni savet Srba u Nemackoj predstavio svoje projekte

Razvojni projekti za dobrobit Srbije

Strucno savetovanje o razvojnim projektima – Centralni savet Srba u Nemackoj predstavio svoje projekte

 
Stuttgart, 20.11.2910 (ZSD)) - Organizacije doseljenika u Nemackoj mogu imati znacajnu ulogu u razvoju zemalja porekla, to je zakljucak sa strucnog savetovanja odrzanog proteklog vikenda u Stuttgartu. Tek poslednjih godina se prepoznaje i ceni uloga migranata u razvoju maticnih drzava. Procenjuje se da svi migranti sveta u svoje maticne drzave godisnje posalju preko 300 milijardi americkih dolara. Te doznake za maticne zemlje predstavljaju znacajan ekonomski faktor.

Ranije su u fokusu paznje bile klasicne zemlje u razvoju iz Afrike, Azije ili Juzne Amerike. U poslednje vreme se sve vise paznje posvecuje ulozi radnih migranata iz Srednje i Istocne Evrope. Jer, dok s jedne strane ta podrucja gube kroz migracije kvalifikovanu radnu snagu, s druge njihove devizne doznake znacajno uticu na privrednu i socijalnu regionalnu politiku. Posebno iz Nemacke za Poljsku, Rumuniju, Srbiju, Slovacku, Bugarsku, Bosnu i Hercegovinu, kao i u zemlje bivse SSSR-a rodbini se salju ogromne devizne doznake.

Jednodnevno savetovanje Evropskog centra Savezne pokrajine Baden-Wirtenberga bilo je namenjeno organizacijama migranata i drzavnim akterima koji se angazuju u Srednjoj i Istocnoj Evropi. Prema recima dr Levent Ginesa iz Evropskog centra organizacije migranata jos nisu iscrpile svoje mogucnosti a nisu jos ni dovoljno prihvacene kao partneri u razvojnim projektima. Dr Barbara Dietz sa Istocno evropskog instituta u Regensburgu je u svom izlaganju dokazala zavisnost pojedinih zemalja Srednje i Istocne Evrope od deviznih doznaka bez kojih bi se mnogima urusio ekonomski sistem. Andrea Riester iz Asocijacije za tehnicku saradnju (GTZ) je smatrala da bio posebno za Srbiju formalni devizni priliv kroz doznake bio znatno veci da su bankarske usluge atraktivnije i kada bio srpske banke konacno dosle za Nemacku u blizinu svojih klijenata.

Neobicno za ovakve skupove medju ucesnicima se zateklo i desetak ucesnika srpskog porekla. Medju njima i konzul Republike Srbije u Stuttgartu, Dobrivoje Vujicic. Razlog je zasigurno bio da se skup velikim delom bavio upravo razvojnim projektima u Srbiji i Bosni i Hercegovini. U jednoj upecatljivoj prezentaciji podpredsednik Centralnog saveta Srba u Nemackoj (ZSD), mr Milan Cobanov prisutnima je objasnio znacaj organizacija migranata, upoznao sa istorijom srpske dijaspore u Nemackoj i otkrio mogucnosti i granice angazovanja srpskih organizacija za razvojne projekte.

„Srpska dijaspora je uvek bila spremna da se odazove pozivu matice i da pomogne. Pored sto su srpski migranti financijski podpomagali svoje porodice oni su bili sprmeni i za velikodusnu, jednokratnu pomoc kad god se to od njih trazilo. Pored individualnih darivanja za podizanje crkve ili ambulante, Srbi su proteklih decenija od Univerzijade, preko Zimske olimpijade do Zajma za Srbiju doslovce poklanjali novac svojoj maticnoj zemlji. Po slobodnim procenama vrednost humanitarne pomoci koje je poslata svojim sunarodnjacima za vreme ratnih zbivanja u Jugoslaviji iznosila je vise milijardi evra“, rekao je Cobanov. On je s time uputio na mobilizirajucu snagu srpske dijaspore u kriznim situacijama. Potom je postavio pitanje, da li je srpska dijaspora u stanju i u mirnodopskim vremenima da smogne snage i da delove svojih aktivnosti preusmeri u razvoj Srbije. Prema njemu nemacka strana vec nudi saradnju srpskim organizacijama medjutim cini mu se da politicki akteri u Srbiji jos gaje predrasude prema srpskoj dijaspori I da na ovakve inicijative nisu navikli. ZSD medjutim radi vec na razvojnim projektima. “Nase glavne aktivnosti se odnose na drustveno-politicki rad u korist Srba u Nemackoj. Ali od pocetka nam se nametnulo da svoje iskustvo I znanje steceno u Nemackoj stavimo na raspolaganje I u korist matice. Sa raznim nacionalnim i internacionalnim organizacija pripremamo projekte iz domena edukacije, novcanog transfera ili skolskih razmena. Nekoliko organizacija je zatrazilo od nas strucnu podrsku ili neposredni konsalting”, objasnio je Cobanov. Interesantno je da je preko ovih aktivnosti ZSD-u prisao veci broj zainteresovanih Srba u Nemackoj koji su sebe prepoznali u ovakvim projektima.

Clan Internacionalnog odbora u Stuttgartu i clan saveznog predsednistva ZSD , mr Dejan Perc objasnio je u svojoj prezentaciji opstu situaciju Srba i srpskih organizacija u Stuttgartu. Iz izlozenog se moglo zakljuciti da mnogim srpskim organizacijama jos nedostaje inicijalni impuls za ovakve projekte. Kako se to radi pokazala je Zijada Kulic iz Inicijative Bosna I Hercegovina. Uz finansijsku podrsku nekoliko nemackih dobrotvornih institucija ona je spojila dve skole za ucenike u privredi iz Stutgarta i Tuzle. Nemacki segrti su se prvo upoznali sa zivotom svojih kolega iz Tuzle. Da bi kasnije ovi uzvratili posetu. Onako usput oni su zajedno montirali solarne celije za grejanje vode na krovu tuzlanske skole. “I to je razvoj u malom”, rekla Kulicka.

Za srpske ucesnike na savetovanju ovo je bila dobrodosla prilika da se upoznaju sa aktivnosima srpskih organizacija u Nemackoj za koje neki nisu ni znali.

---

 

Jos se secam kako su pred koju deceniju predstavnici organizacija stranaca vrlo stidljivo I uplaseno nastupali na ovakvim skupovima, Mislim da je Centralnom savetu Srba uspelo da na jedan vrlo samosvestan, angazovan ali i samokritican nacin predstavi Srbe u Nemackoj”, rekao je dr Levent Günesch iz Evropskog centra Baden-Virtenberga.
---

 

Diskusija o mogucim razvojnim projektima je nastavljena i nakon zavrsetka savetovanja u lobiju Hotela Maritim. Ucesnisi su se slozili u tome da srpska dijaspora I pored toga sto je dobro integrisana u nemacko drusto ima slicne problem kao I mnoge druge grupe stranaca. Tako Srbi rade na neadekvatnim radnim mestima jer im se ne priznaje u Srbiji stecena skolska sprema Ili fakultetska diploma, osecaju se diskriminirani prilikom trazenja stana ili radnog mesta a na vlastitoj kozi cestu osete netrpeljivost Nemaca prema strancima samo zato sto imaju akcenat ili nedovoljno govore nemacki jezik. “Mozes ti imati dva nemacka pasosa, ako ti brate tamo stoji Stojiljkovic ili Petrovic. Odmah te drugacije gledaju”, rece jedan od sagovornika. Oni su se slozili u oceni da takve I slicne probleme Srbi treba da formulisu I da se bore za njihovo resavanje. Naravno ne pojedinacno I sami vec kroz organizacije civilnog drustva srpske dijaspore.

---

 




srb_erlebnis_3.jpg