Migracija na kaucu

Centralni savet Srba o srpskom identitetu

Berlin, 04.08.2010 (VESTI/ZSD) - Sociolog i publicista Zlatomir Popovic tvrdi da se termin "dijaspora" koristi kao "dimna zavesa iza koje se kriju razliciti sadržaji". U kontekstu aktuelnih prica o dijaspori Zlatomir Popovic, sociolog i publicista iz Berlina, je - kao gost "Srpskog divana" u organizaciji berlinskog ogranka Centralnog saveta Srba u Nemackoj (ZSD) - uzeo na nišan temu srpskog identiteta i novoformirane Skupštine dijaspore.

Popovic koji je ujedno i jedan od osnivaca ZSD-a je prvo doveo u pitanje samu terminologiju koju nadležno Ministarstvo koristi za tri-cetiri miliona Srba u inostranstvu. Po njemu rec "dijaspora" služi kao "dimna zavesa iza koje se kriju razni sadržaji". Jer, medu Srbima rasutim po svetu ima pripadnika raznih slojeva, od politickih migranata do klasicnih gastarbajtera, koji se razlikuju po nacinu na koji su ukljuceni u život zemalja u kojim žive i rade. Uz to, postoje Srbi iz ratom zahvacenih delova bivše SFRJ, koji imaju sasvim drugaciji odnos prema Srbiji od onih koji žive decenijama u inostranstvu.

“Zbog toga se ne može tako jednostavno govoriti o Srbima, jer Srbi jesu opšti pojam, ali i apstrakcija, koja u sebi ima više momenata“, naglasio je Popovic. On smatra da migracija mora da nade sopstveni zajednicki imenitelj i da se "prvo definiše prema sebi, a tek onda prema matici". Ovako se dešava da matica oslovljava samo jedan deo migracije, uglavnom klasicne "gastarbajtere", koji nisu imali ni vremena ni interesa da se integrišu. Oni su došli da zarade novac i da se vrate kucama.

„Ti Srbi su postali "fantomi", jer tamo gde žive materijalno, ne žive psihicki, a gde su psihicki, nisu prisutni materijalno” smatra ovaj sociolog. Od srpskih klubova i crkve Ministarstvo dijaspore ocekuje da rade na jacanju nacionalnog identiteta, jer što je jaci identitet, to ce više novca da ide u pravcu Srbije, tumacio je dalje gost "Srpskog divana". Popovic je, medutim, rezervisan prema tome da se crkvi da politicka funkcija. Njenu ulogu u sekularnom društvu on je uporedio sa "ulogom luka i strele u vreme pronalaska vatrenog oružja".

“Naša crkva je seoska crkva, kojoj nije pošlo za rukom da se duhovno i materijalno preseli u grad. Ona nema prihode iz kapitalistickog sektora, a bez toga ne može da vodi sopstvenu politiku i zato ostaje na društvenim marginama. Crkva treba da iskoristi priliku da se emancipuje, da se osposobi za socijalne funkcije, starateljstvo, da otvara decje vrtice. Tek kad bude to uspela, moci ce da bude deo duhovne zajednice i crkva u pravom smislu reci“, tvrdi Popovic.

U prici oko nacionalnog identiteta inteligencija u inostranstvu je pokazivala iskljucivo profesionalni identitet, a za politicki rad joj je nedostajao kolektivni identitet, objasnio je ovaj publicista njeno cutanje.

“A inteligencija bez kolektivnog identiteta pripada lumpen-inteligenciji, koja ne komunicira medusobno. Cim su malo obrazovaniji, nemacki jezik nadvlada, a i više im imponuje nemacko društvo, tako da stupa na delo klasicna asimilacija“, ocenio je Popovic.

On smatra da treba napraviti kritiku teksta Ministarstva za dijasporu i ujedno plan kako naši ljudi u inostranstvu vide rešenje brojnih problema. Ovakvi skupovi su jedan od nacina da se nešto pokrene, jer kako se culo na ovom neformalnom druženju u organizaciji ZSD-a, "u Berlinu nema mnogo mesta gde se o tome razmišlja".

Prisutni na "Srpskom divanu" su dali zanimljive odgovore na pitanje o tome šta je njihov srpski identitet. Srbin sa Kosova je rekao da je "izgubio identitet i da ga još traži", jedna žena je objasnila da se "tek poslednjih 20 godina oseca Srpkinjom", neko je rekao da se smatra Srbinom po Dositeju Obradovicu. Sledeci je tvrdio da mu srpski identitet nije prevashodna stvar u životu i "da može da navija za Nemce u fudbalu, ali tek pošto su naši ispali", a culo se još i da se može biti "Jugosloven i bez Jugoslavije".

 

Srpski divan

„Srpski divan“ je vrsta neformalnog foruma (po uzoru na nemacki „Stammtisch“) koji clanovi Centralnog saveta Srba u Nemackoj (ZSD) održavaju u skoro svim vecim gradovima Nemacke. Namerno, „Divan“ se ne odrzava u srpskim kafanama ili restoranima vec u klasicnim nemackim pivnicama. Namera organizatora je da “Divan” tako privuce paznju i probudi znatizelju i drugih gostiju. Na „Divana“ se poziva ili poseban gost ili se unapred odredi tema vezana za zivot srpskih doseljenika u Nemacku. Ujedno tako ZSD informise svoje clanove, prijatelje i simpatizere i aktivnostima ove organizacije. Tako se razgovara sa predstavnicima nemackog penzionog osiguranja o starosnoj penziji, sa ambasadorom Republike Srbije o otvaranju Kulturnog centra, sa lokalnim gradskim savetnikom za omladinu i sport o mogucnostima korišcenja fudbalskih igrališta, ili sa proizvodjacem alkoholnih pica o tajnama pecenja srpske rakije. Deviza organizatora „Srpskog divana“ je društvena participacija po svim pitanjima i po svaku cenu!

---

Procitajte i poslusajte novinarski izvestaj Westdeutscher Rundfunk/Funkhaus Europa (WDR) emitovan 28.06.2010: ovde kliknite

---

--- “Srpski divan” se odrzava redovno svake poslednje srede u mesecu. Kada i gde se odrzava “Srpski divan” i u vasoj blizini mozete uskoro pronaci u nasem pregledu

Zentralrat der Serben in Deutschland e.V. Hauptstadtbüro Berlin Postfach 19 11 41 14001 Berlin Telefon: +49 (0) 30 - 30 83 94 32 Telefax: +49 (0) 30 - 30 83 94 31 Mail: kontakt@zdsd.de www.zentralrat-der-serben.de



Procitajte i poslusajte novinarski izvestaj Westdeutscher
Rundfunk/Funkhaus Europa (WDR)
emitovan 28.06.2010:   ovde kliknite

---

--- “Srpski divan” se odrzava redovno svake poslednje srede u mesecu. Kada i gde se odrzava “Srpski divan” i u vasoj blizini mozete uskoro pronaci u nasem pregledu

 

Zentralrat der Serben in Deutschland e.V.

Hauptstadtbüro Berlin

Postfach 19 11 41

14001 Berlin

Telefon: +49 (0) 30 - 30 83 94 32

Telefax: +49 (0) 30 - 30 83 94 31

Mail: kontakt@zdsd.de

www.zentralrat-der-serben.de




srb_erlebnis_2.jpg