Doseljenici neotkriven potencijal!

U narednih 20 godina samo Berlinu potrebno vise od 460.000 kvalifikovane radne snage – Doseljenici nedovoljno profesionalno integrisani...

Berlin, 13.05.2010 (ZSD) - U inostranstvu stecene diplome doseljenika moraju da se priznaju u Nemackoj po hitnom postupku, jedan je od zakljucaka konferencije pod naslovom “A sta nakon priznanja?” koju je pod pokroviteljstvom Saveznog ministarstva zar rad i Berlineskog senata organizovala mreza KUMULUS-PLUS. Doseljenicima nije jednostavno da se snadju na nemackom trzistu rada. Oni su cesce nezaposleni, imaju poteskoca da se profesionalno obrazuju i retko kada koriste mogucnost da se profesionalno dalje usavrsavaju, neki su od zakljucaka ove konferencije. "Ovo je razbacivanje humanim kapitalom, koje Nemacka s obzirom na demografske promene koje joj predstoje ne sme sebi da dozvoli", rekla je Iris Pfajfer (Iris Pfeiffer) sa PROGNOS Instituta. Nemackoj naime predstoji dramaticno opadanje posebno radno sposobnog stanovnistva. U buducosti ce biti najtrazeniji kvalifikovani i viskoko kvalfikovani kandidati. Samo Berlinu i Brandenburgu u narednih 20 godina nedostajace cak 460.000 radne snage.

Procenjuje se da upravo medju doseljenicima tinja buduci potencijal koji medjutim nije otkriven. Prema nekim brojkama cak 800.000 doseljenika poseduje diplomu vise ili visoke skole. One medjutim nemacka strana ne priznaje. Tako vise od 40% visoko obrazovaih dosljenika ne radi u svojoj struci.

"Neprihvatljivo je da u Nemackoj niko nije nadlezan za priznavanje inostranih diploma. Ljudi se salju od saltera do saltera. Zahtevamo da se svakom doseljeniku u roku od tri godine prizna njihova strucna sprema", izjavio je Ginter Pining (Günter Piening), opunomocenik za pitanje migracije i integracije Savezne Pokrajine Berlin. On je ukazao na slucaj jedne zene koja vec punih 12 godina bezuspesno preko silnih kvalifikacija pokusava da se zaposli u svojoj struci. "Ona je uradila sve sta se od nje trazilo. Zaposlenje u svojoj struci nije dobila a nailazila je i na bedem odbojnosti. U Nemackoj zbog toga pod hitno mora da se uvede kultura dobrodoslice", zahtevao je Pining.

Ekonomska kriza je i Srbe u Nemackoj oterala u nezaposlenost posebno u prizvodnim granama industrije. Broj nezaposlenisti medju njima je duplo veca nego medju Nemcima. Pogodjena je pre svega nekvalifikana radna snaga. Ocigledan je medjutim porast nezaposlenosti medju obrazovanim Srbima druge generacije koji su svoju diplomu stekli u Nemackoj.

"Strucna sprema ili znanje jezika tu ne igra nikakvu ulogu. Iztrazivanja pokazuju da nemacki poslodavci prilikom citanja pismenih konkursa samo zbog stranog imena i prezimena automatski odbijaju kandidata. Tu se radi o cistoj diskrimaniciji", rekao je mr.Milan Cobanov, podpredsednik Centralnog saveta Srba u Nemackoj (ZSD) koji je se odazvao pozivu na ovu konferenciju. ZSD se zalaze da ukaze na takvu situaciju. Tako ZSD-u redovno pristizu prituzbe Srba iz Nemacke koji se zale na nepravilnosti prilikom konkurisanja. "Imamo slucajeve da ljudi kao test posalju konkurs sa nemackim imenom i prezimenom. Za veliko cudo potom "Nemca" pozovu na razgovor dok Srbin dobije odbijenicu iako su biografije istovetne", kaze Cobanov. I pored toga prema proceni ZSD-a udeo Srba u Nemackoj mora da se poboljsa u svim segmentima trzista rada: u kvotama zaposlenosti, u kvotama zanatskog obrazovanja, u kvotama uspesnog osnovnog skolovanja kao i u kvotama strucnog usavrsavanja.




srb_erlebnis_1.jpg