Integration in Deutschland
Bundesregierung
Evropska unija
Ministarstvo za dijasporu
Komesarijat za izbeglice
Serbische Diozese
Kosovo Compromise
Radio Srbija

Skole na srpskom jeziku

Javnost o dopunskoj nastavi srpkog jezika

SKOLE NA SRPSKOM JEZIKU

Beograd, 28.06.2009 (Predrag Coric za Nedeljni Telegraf) - Sve do 1990 i pocetka raspada Jugoslavije, dopunske skole u kojima se ucio srpsko-hrvatski jezik bile su izuzetno uspesan nacin okupljanja dece radnika na privremenom radu u inostranstvu. Sirom sveta ove skole pohadalo je tokom osamdesetih godina blizu 60.000 dece i radilo se po visegodisnjem uhodanom sistemu saradnje izmedju Jugoslavije i drzava-domacina nasih radnika. Pocetak rata i deljenje na nekoliko drzava neminovno je dovelo i do cepanja dopunskih skola pa je tako svaka novostvorena drzava preuzela brigu za svoje drzavljane i odgovornost za potencijalno nastavljanje postojanja dopunskih skola.

Ujedno, sa pocetkom ratova i raspada zemlje, zabelezen je drastican pad interesovanja za postojanje ovih skola a i sve manje roditelja nalazilo je za neophodno da svoju decu upisuje u njih. Tako se danas, nakon dve decenije ratova i kriza, dopunske skole nalaze pred svojim gasenjem i gotovo potpunim nestajanjem. Situacija je svuda u svetu ista - tako je, recimo, 1985. godine, samo u Austriji 7.500 ucenika pohadalo ovu nastavu a danas ne postoji nijedno odeljenje. Takode, vise je nego ilustrativan podatak je da danas zivi u Nemackoj oko 35.000 dece srpske nacionalnosti starosti izmedju 7-14 godina a svega njih 2.500 posecuje dopunske skole za ucenje maternjeg jezika.

Razlozi opadanja interesovanja za ovu nastavu su raznovrsni: losi nastavni programi, knjige koje su stare i po dve decenije i ne korenspodiraju sa novim generacijama, problem nedostatka strucnog nastavnog kadra, dezorganizacija.

U ministarstvu dijaspore i ministarstvu obrazovanja, u sklopu donosenja novog zakona o dijaspori, najavljuju da ce novim zakonom biti regulisana vecina problema koji su vezani za nastavni kadar i stampanje novih knjiga a obecavaju i svu pomoc pri boljoj organizaciji samog rada dopunskih skola. Prema recima Vukmana Krivokuce, pomocnika ministra za dijasporu i zaduzenog za kulturno-prosvetnu i naucnu saradnju sa dijasporom, ovo ministarstvo cini sve sto je u njihovoj moci da pomogne opstanku dopunskih skola:
"Mi u ministarstvu smo svesni znacaja i potrebe postojanja ovih skola. Vodili smo konkretne razgovore sa ministarstvom obrazovanja da se svuda u svetu, gde je to potrebno, omoguci njihovo otvaranje i tako na neki nacin predupredi asimilacija i omoguci ucenje ne samo srpskog jezika nego i istorija, knjizevnost i geografija domovine njihovih roditelja. Za pokretanje ove ideje potrebno je prosirenje nastavnog kadra a za sve to je potreban novac koga nema. Tako za ovu godinu u budzetu nije projektovano prosirenje sredstava za angazovanje novih nastavnika. U svakom slucaju, mi smo zadovoljni sto je ova tema pokrenuta i mi cemo zahtevati da se vec od iduce godine u budzetu nadju i sredstva za nove nastavnike pa samim tim i omoguci pokretanje novih dopunskih skola".

Privuci decu modernim skolskim programima

Mr. Milan Cobanov, clan predsednistva Centralnog Saveta Srba u Nemackoj, smatra da je problematika dopunskih skola vrlo slozena: "Po nasem misljenju, desavanja u proteklih dvadesetak godina direktno su uticala na vrlo lose rezultate koje postizu nasi ucenici u nemackim skolama a to je dovelo i do niskog stepena integracije nase dece u nemacko drustvo. Sve to se odrazilo i na drasticno smanjenje interesa za dopunske skole. Nakon "jugoslovenskog identiteta" valjalo je poimati i jedan novi, srpski identitet. I to ne samo srpske dece u Nemackoj vec i njihovih roditelja koji su se mozda takode rodili u Nemackoj i ovde zive decenijama. Taj proces sigurno nije kod svih glatko prolazio. Isto tako, mi smatramo da se u ovakvim skolama, pored ucenja srpskog jezika, deci moze ponuditi i pomoc i u svaladavanju ostalog nastavnog gradiva i tako im omoguciti da se lakse integrisu u nemacko drustvo".

Sta je potrebno promeniti u konceptu dopunskih skola?

"Neophodno je da se drzava potrudi da se izbegne stvaranje imidza "rezimskih skola" kao sto je to bio slucaj za vreme postojanja Jugoslavije. Takode, potrebno je stvaranje novih i modernih nastavnih planova i programa kojima ce se privuci i roditelji i deca da posecuju ove skole. Isto tako, trebalo bi omoguciti stvaranje privatnih bilingualnih skola u kojima bi se po nastavnom planu radilo sa decom. Takve skole u Berlinu postoje za decu iz Spanije, Poljske, Rusije, Turske, Maroka, Portugalije i imaju izuzetnu posecenost. Recimo, frapantan je podatak da vise od 80 procenata spanske dece posecuje takve skole, kod nas je to jedva 3 procenta i tu se nalazimo na dnu liste".

Da li razlozi pomanjkanja interesa leze i u banalnim cinjenicama kao sto su nedostatak vremena, generalno nemanje novca a i sama obaveza sufinansiranja takvih skola od strane njih samih?

"Pa, od svega pomalo. Nama dakle nije na prvom mestu da drzava odresi kesu vec je prevahsodno neophodno interesovanje i angazovanje roditelja koji shvataju da je maternji jezik za njihovu decu jako vazan. Poznavanje maternjeg jezika nece njihovu decu zatvoriti u neko "srpsko cose" vec ce im naprotiv otvoriti neke nove horizonte. Bez poznavanja svog jezika nema ni kvalitetnog integrisanja u ovo drustvo i mi u Centralnom Savetu zato smatramo da se protiv asimilacije treba boriti prevashodno bilingualnom nastavom."

Vi ste predlozili ministarstvu obrazovanja da vasa organizacija ponudi koordinatore dopunskih skola iz svojih redova, smatrajuci da bi taj posao mogli bolje obaviti od ljudi koje samo ministarstvo odredi?

"Smatramo da bi nasi koordinatori, koji zive ovde i poznaju puno bolje sistem skolstva Nemacke, kvalitetnije obavili posao od ljudi kojima je ipak potrebno vreme da se sa svim tim prevashodno upoznaju kada dodju ovde. S druge strane, u ministarstvu smatraju da je dopunska nastava drzavna stvar nad kojom moraju imati potpunu kontrolu i oni nisu spremni za ustupke po tom pitanju. Takode smo predlagali da, kao sto to radi i crkva koja je "nevladina organizacija", i mi mozemo organizovati ovakve vidove nastave. Za sada od toga nista nije bilo".

Kakva je , po tom pitanju, saradnja sa ministarstvom za dijasporu?

"Ministarstvo za dijasporu u potpunosti podrzava nase aktivnosti u vezi reforme Dopunske nastave i nasih nastojanja da u saradnji sa nemackom vladom realizujemo projekat  "Kumovi obrazovanja" a da bi poboljsali skolske rezultate srpske dece u nemackim skolama. Medutim, Ministarstvo za dijasporu je vise jedno politicko telo "dobre volje". Ono nekako jos "trazi svoj zadatak" i tek bi trebalo da dobije svoj prepoznatljiv profil. Po nama ono je neka vrsta alibi-ministarstva koje nema pravo da odlucuje o nekim kljucnim stvarima izuzev nekih svojih projekata koje vodi. Dopunske skole i pitanje vojne obaveze su najbolji primeri za to. I tu ocekujemo neki pomak usvajanjem Zakona za dijasporu. U njemu su predvidena medjuresorna radna tela u kojima ce se na jednom mestu odlucivati po pitanjima dijaspore a nece se, kao do sada nadleznosti prebacivati sa ministarstva na ministarstvo".




srb_erlebnis_1.jpg