Integration in Deutschland
Bundesregierung
Evropska unija
Ministarstvo za dijasporu
Komesarijat za izbeglice
Serbische Diozese
Kosovo Compromise
Radio Srbija

Devizne doznake za Srbiju

Devizne doznake za Srbiju vec za 1,50 €

Devizne doznake iz inostranstva potrosaci mogu da posalju preko svojih inostranih banaka vec za 1,50 evra. 

Hamburg 27.05.2009 (ZSD) - Devizne doznake iz inostranstva potrosaci mogu da posalju preko svojih inostranih banaka vec za 1, 50 evra, na to je uputio Centralni savet Srba u Nemackoj (ZSD). „Najjeftinija mogucnost da se novac iz Nemacke bezbednim putem posalje za Srbiju jeste preko Postanske banke (Postbank). Transfer kosta naprimer za 100 evra samo 1,50 evra! Novac potom „putuje“ 7 do 10 dana”, naveo je portparol ZSD-a, mr. Milan Cobanov. Ista transfer suma iz Nemacke moze da kosta cak 40,00 evra (Sparkasse Bochum), istice Cobanov i smatra da Srbi u inostranstvu nisu dovoljno dobro obavesteni o svim mogucnostima slanja novca u otazbinu. ZSD je zbog toga u saradnji sa nemackom Asocijacijom za tehnicku saradnju (GTZ) na svom sajtu (www.zentralrat-der-serben.de) instalirao “racunar” na kojem potrosaci mogu lako da nadju za njih najpovoljni nacin za transfer novca u Srbiju. Dovoljno je ukucati predvidjenu sumu posiljke i “racunar” sam pronalazi najjeftiniju banku. Ovaj “racunar” na sajtu ZSD-a koristilo je do sad vec vise hiljada posetilaca sajta.

“Cinjenica je da gradjani u rasejanju jos nemaju adekvatno poverenje u srpsko bankarstvo iako je bankarski sektor izuzetno napredovao. Danas banke u Srbiji izgledaju isto kao i svaka banka u Nemackoj. Sluzbenici su ljubazni, servis ravan onom na zapadu. Medjutim da bi se novac jeftino slao, potrebno je da primalac takodje ima konto kod nekih od banaka u Srbiji. I tu pocinje problem”, naglasava Cobanov. Prema njegovom misljenju za mnoge potrosace, je jos uvek jednostavnije da posalju novac nekim soferom ili poznanikom jer oni novac takoreci donose primaocu “na prag”, dakle u neposrednu blizinu stanovanja, dok se banke nalaze u glavnom u vecim mestima.

Svetska banka procenjuje da se izmedju 1,2 i 2,0 milijardi americkih dolara sliva na takav i slican nacin u Srbiju. Iz Nemacke se, prema iztrazivanjima GTZ-a, cak 75% novca salje neformalnim putevima za Srbiju. Ovaj problem razmatran je krajem marta ove godine u Beogradu na kojem su predstavnici ZSD-a ucestvovali na poziv GTZ-a, Frankfurtske skole za fiancijski menadzment i Narodne banke Srbije u konferenciji pod naslovom “Devizne doznake za Srbiju: Migranti kao klienti financijskih instituta!”.

“Srbija u privatnom sektoru ima cetiri jaka devizna priliva: devize koje drzava kupuje od gradjana, devize iz turizma, devize iz stare devizne stednje koje drzava odkupljuje i direktne devizne doznake na racune rodbine. Cinjenica je da sama drzava ne raspolaze ovim novcem, jer je novac u privatnoj svojini i koji se cuva u bankama koje su takodje privatne. Medjutim cesto se zaboravlja da taj isto novac kruzi Srbijom. Rodbina zameni novac u menjacnici, tim novcem kupuje robu ili placa usluge. Nije tacna izjava da “novac dijaspore zavrsava u slamarici”. To se odnosi mozda na velike devizne doznake koje sluze spekulaciji ali one sigurno nisu u slamaricama. Novac iz dijaspore dakle indirektno pomaze drzavi Srbiji! Jer on u glavnom sluzi da pokrije zivotne troskove rodbine. Jasno je da taj novac na neki nacin cuva i socijalni mir u Srbiji”, navodi Cobanov.

Mora se naglasiti da 90% formalnih deviznih doznak iz inostranstva cine sume do 5.000 evra. Transakcije preko 50.000 evra cine samo 1%. Taj novac ide na investicije (kao kupovinu stanova) ili na financijske spekulacije (kao naprimer orocenu deviznu stednju). Jasno je da novac ne salje samo dijaspora. Ima tu i drugih igraca. Tako smo saznali na spomenutoj konferenciji da je upravo taj formalni devizni priliv drasticno opao prosle godine”, kaze Cobanov. To nije ni cudo, naglasava, ako se zna da su srpske banke do kraja prosle godine nudile interesantne kamate od 7 do 8% na orocenu stednju.




srb_erlebnis_1.jpg