Deportacije i povratak nelegalnih migranata u Srbiju

Jedan od spoljnopolitickih prioriteta Republike Srbije u okviru priblizavanja Evropskoj uniji i ulasku na tzv. Belu Cengensku listu, jeste sprecavanje nelegalnih migracija kao i prihvat i integracija povratnika koji se vracaju na osnovu bilateralnih sporazuma o readmisiji.

Beograd, 05. jun 2009 (Radio Srbija/ZSD) - Jedan od spoljnopolitickih prioriteta Republike Srbije u okviru priblizavanja Evropskoj uniji i ulasku na tzv. Belu Cengensku listu, jeste sprecavanje nelegalnih migracija kao i prihvat i integracija povratnika koji se vracaju na osnovu bilateralnih sporazuma o readmisiji. Od pocetka primene sporazuma 1. januara 2008. godine, u Srbiju je vraceno 586 lica, najvise iz Nemacke, Svajcarske i Svedske. sire o ovoj temi pise Djuro Malobabic.


Centralni savet Srba u Nemackoj (ZSD) osudujuje praksu zapadnoevropskih zemalja da deportacije srpskih migranata sprovode bez uobicajenih priprema u zemlji povratka i da se prinudni povratnici takoreci "samo avionom iztovare na beogradski aerodrom".
Generalni sekretar ZSD-a Ivan Bajkovic pritom skrece paznju na cinjenicu da se kosovski Albanci iz Nemacke uglavnom deportuju za Kosovo i Metohiju. Ratne izbeglice ili politicki azilanti drugih naroda sa Kosova i Metohije u Nemackoj proteruju se medjutim iskljucivo avionom do glavnog grada Srbije.


Prema podacima ZSD-a u Nemackoj zivi jos oko 90.000 gradjana Srbije sa "izbeglickim statusom".  "äNjihova buducnost je neizvesna buduci da Nemacka samo do kraja ove godine ratnim izbeglicama i politickim azilantima nudi mogucnost da kroz ispunjavanje odredjenih preduslova legalizuju svoj boravak ili da se vrate u zemlje porekla. Povratak tolikih izbeglica moze da ima nesagledive posledice buduci da u Srbiji jos uvek nisu zbrinute na desetine hiljada izbeglica proteklih ratova iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Kosova i Metohije", naglasava Bajkovic.


U nacionalnoj strukturi povratnika najvise je Roma, 149, Srba 61, dok se njih 80 nije izjasnilo. Radi sto bolje organizacije u prihvatu deportovanih i njihovoj daljoj integraciji u svakodnevni zivot u Srbiji osnovana je Kancelarija za readmisiju. Predstavnici Kancelarije za readmisiju ostvarili su neposredni kontakt sa ukupno 355 deportovanih u prostorijama policijsko-pasoske kontrole i tranzita na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu, kao i same Kancelarije. U saradnji sa komesarijatom za izbeglice 7 bivsih kolektivnih centara pretvoreno je u centre za interventni prihvat povratnika u koje su smestani pre svega na osnovu ranijeg prebivalista.


Prema podacima policije u prvih pet meseci ove godine Srbija je dobila 774 zahteva za povratak njenih drzavljana koji ilegalno borave u inostranstvu, a vraceno ih je 109, izjavio je  Rade Dubajic predstavnik tima za reintegraciju povratnika i savetnik potpredsednika Vlade Jovana Krkobabica. Na predstavljanju izvestaja o pomoci povratnicima, Dubajic je rekao da ne postoje precizni podaci o broju povratnika, jer kancelarije za readmisiju ne postoje na svim granicnim prelazima. Dodao je i da je od 109 povratnika 77 vraceno iz Svajcarske, 12 iz Hrvatske i sedam iz Danske. Dubajic je naglasio i da je u pripremi informator za povratnike kako bi lakse ostvarili svoja prava, kao i da je veliki problem nedostatak novca za realizaciju projekata pomoci povratnicima.




srb_erlebnis_3.jpg