Dobrodosli studenti

Besplatno skolovanje u Srbiji za 100 studenata iz dijaspore  na master i doktorskim studijama logican nastavak strategije Ministarstva za povratak mladih

0905_MZD_Sreckovic_550sas400.jpg

preskonferencija u Ministarstvu za dijasporu

Beograd, 05.05.2009 (MZD/ZSD) - U Ministarstvu za dijasporu (MZD) 5.maja 2009. godine odrzana je konferencija za medije povodom potpisivanja Sporazuma o saradnji radi obezbedivanja besplatnog studiranja za 100  studenata iz dijaspore.
Na konferenciji prisustvovali su ministar za dijasporu Srdan Sreckovic, pomocnik ministra ðordo Prstojevic i predstavnici 24 fakulteta iz Beograda, Nisa, Novog Sada, Kragujevca, KruÜevca i Kraljeva.

Tom prilikom ministar za dijasporu Srdan Sreckovic je rekao da je  Ministarstvo za dijasporu u saradnji sa drugim drzavnim organima i institucijama, pokrenulo do sada veliki broj projekata  u skladu sa svojom strategijom Povratka mladih iz dijaspore. Obezbedili smo letnje prakse u najvecim firmama u Srbiji, letnje kampove za ucenje srpskog jezika, strucne seminare i saradnju sa najvecim sajtom za zaposljavanje Infostudom, istakao je ministar i dodao da je projekat u vidu besplatnog studiranja za 100 studenata iz dijaspore na osnovnim, master i doktorskim studijama logican nastavak strategije Ministarstva za povratak mladih.

Ministar je rekao i da Nacrt zakona o dijaspori u clanu 28. predvida se budzetski fond za dijasporu i Srbe u okruzenju, jedan deo ovih sredstava izdvajace se za studiranje pripadnika dijaspore. Kriterijum kojim cemo se voditi bice - najbolji i natalentovaniji studenti.

Pomocnik ministra ðordo Prstojevic, odgovarajuci na pitanje medija, objasnio je opste uslove upisa studenata iz dijaspore i precizirao da prilikom prijavljivanja na konkurs treba predati nostrifikovana Ükolska dokumenta ili potvrdu da je zapoceta nostrifikacija potrebnih dokumenata.

"Ovo je pravi korak da se privuku mladi iz rasejanja i vezu za maticu.  Besplatno studiranje medjutim znaci samo da studenti iz diaspore nece placati skolarinu. Troskove studentskog zivota morace naravno da plate studenti ili njihovi roditelji sami. Mi iz ZSD-a pozdravljamo ovu inicijativu Ministarstva za dijasporu ali ne mozemo da prognosticiramo kakav ce biti odziv. Nemojmo da zaboravimo da u trenutnoj ekonomskoj situaciji, prema nekim iztrazivanjima, svaki drugi student bi vec sutra napustio Srbiju i profesionalnu srecu potrazio u inostranstvu ö, izjavio je portparol Centralnog saveta Srba u Nemackoj (ZSD), mr. Milan Cobanov.

Prema iskustvu ZSD-a kod jednog dela studenata srpskog porekla u Nemackoj postoji i te kako realna zelja da dva, tri semestra provedu na studijama u Srbiji iako vec studiraju na znacajnim i priznatim univerzitetima Evropske unije. Ako zbog nicega drugog, onda je to zbog toga da upoznaju zemlju svojih predaka, nauce srpski  jezik i pre svega dozive onaj "pravi studentski zivot" u Srbij, tvrde u ZSD-u.

ZSD ujedno skrece paznju i na cinjenicu da u Nemackoj studira cak 1000 studenata koji su na studije iz Srbije dosli u ovu zemlju. Pored ovih studenata na nemackim fakultetima studira jos daljih 2000 studenata sa srpskim pasosom ali koji su odrasli i koji su se skolovali u Nemackoj. Brojka srpskih studenata sa nemackim drzavljanstvom nije poznata, jer oni ne mogu da se evidentiraju.

Statisticki gledano u Nemackoj studira previse malo srpskih studenata, smatra ZSD. Na 500.000 srpskih gradjana u Nemackoj studira svega 2000 "domacih" studenata (takozvanih ôBildungsinnlaenderö). Dok na 250.000 hrvatskih gradjana u Nemackoj studira skoro 5.000 hrvatskih studenata. Medjutim relativno mali broj Hrvata dolazi na studije u Nemacku. Svega 17%  od ukupnog broja studenata. Razlozi su jednostavni. Hrvatska nudi atraktivne mogucnosti za studije kako bi zadrzala "odliv mozgova" a studentima koji su resili da ipak studiraju u Nemackoj obezbedjuje minimale stipendije i placa dva puta godisnje putovanje za Hrvatsku. Za mnoge hrvatske studente zasigurno atraktivan nacin da ostanu u vezi sa otadzbinom. A za Hrvatsku dobar instrument kako sa studentima ostati u tesnijoj vezi. Tako veliki broj hrvatskih akademicara u Nemackoj gaji nadu da se profesionalno smesti u Hrvatskoj.

"Da bi se odrzala veza sa srpskim studentima i akademicarima u rasejanju nije potrebna samo njihova dobra volja i cesto pozivanje na patriotizama. Kao za sve u zivotu, potreban je pre svega dobar stimulans. Matica prvenstveno mora da investira u tu svoju dijasporu da bi joj se potom trostruko vratilo", smatra Cobanov.

ZSD ce na svom sajtu (www.zentralrat-der-serben.de) uskoro da objavi sve uslove konkursa za besplatno skolovanje na univerzitetima i fakultetima u Srbiji. Na sajtu ZSD-a ce moci da se nadju i uslovi i formulari za nostrifikaciju inostranih diploma, kao i adrese ustanova koje prihvataju molbe za nostrifikaciju.




srb_erlebnis_1.jpg