Integration in Deutschland
Bundesregierung
Evropska unija
Ministarstvo za dijasporu
Komesarijat za izbeglice
Serbische Diozese
Kosovo Compromise
Radio Srbija

Na pomolu novi Zakon o dijaspori

povodom objave nacrta prvog zakona o dijaspori

Beograd, 02.12.2008 (MZD/ZSD) - U pres sali Vlade odrzana Konferencija za medije Ministarstva za dijasporu (MZD) povodom donosenja prvog Zakona o dijaspori Usvajanjem ovog zakona Vlada Republike Srbije jasno demonstrira volju da se na mnogo ozbiljniji, odgovorniji i racionalniji nacin vodi politika prema dijaspori, istakao je ministar i dodao da je to vazno zbog toga sto je Srbija zemlja u kojoj jedna trecina stanovnistva zivi van granica zemlje, kao i da raspolaze velikim ekonomskim potencijalom.

Centralni savet Srba u Nemackoj (ZSD) je prihvatio ponudu MZD da aktivno ucestvuje u diskusiji oko formulisanja samog zakona. "Smatramo da je donosenje Zakona o dojaspori samo jedan mali korak u regulisanju odnosa dijaspore sa maticom. Kao ZSD vise znacaja pridodajemo stvarnom odnosu matice prema nama dijasporcima. A tu ima podosta da se primeti.", kaze portparol ZSD-a, mr. Milan Cobanov.
    
"Juce smo zapoceli javnu raspravu o prvom Zakonu o dijaspori, kada je ovaj zakon postavljen na sajtu Ministarstva za dijasporu i poslat na 2.400 adresa nasih udruzenja, asocijacija, organizacija i uglednih pojedinaca iz dijaspore. Ocekujemo da u javnoj raspravi dobijemo sto vise konkretnih predloga, koje bismo mogli da ukljucimo u finalnu verziju zakona, pod uslovom da bude u skladu sa pravnim poretkom i preporukama EU", naglasio je Sreckovic.

081202_Predsedavajuci_na_skupu.JPG

U svom obracanju medijima, ministar Sreckovic je istakao da su na ovom zakonu radili nasi najeminentniji strucnjaci iz ove oblasti, a korisne sugestije dobili smo nakon medunarodne konferencije pod pokroviteljstvom UN-a na kojoj su ucestvovali svi eksperti zemalja koje imaju brojnu dijasporu. Mislim da je vazno da se sve relevantne institucije i pojedinci ukljuce u javnu raspravu kako bismo dobili sto kvalitetniji tekst zakona. Nas plan, kao Ministarstva za dijasporu, jeste da se ovaj zakon usvoji u prvoj polovini sledece godine, dakle u toku prolecnog zasedanja Narodne skupstine, kao sto smo i obecali kada smo zapoceli mandat, rekao je Sreckovic.

Objasnjavajuci pojam dijaspore definisane u Radnoj verziji Zakona, Ministar je rekao da se pod ovim pojmom podrazumevaju svi drzavljani Republike Srbije koji zive u inostranstvu i pripadnici srpskog naroda koji zive u inostranstvu, a nisu drzavljani Srbije, nezavisno od toga da li su drzavljani neke druge drzave ili su apatridi, a drzavu Srbiju dozivljavaju kao svoju maticu.

Radna verzija Zakona je u potpunosti usaglasena sa svim medunarodnim principima i standardima, a sprovodenje ovog Zakona podrazumeva uvazavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta i pravnih poredaka drugih drzava, u kojima zive pripadnici nase dijaspore, rekao je on i dodao da ovim Zakonom dajemo doprinos uskladivanju naseg zakonodavstva sa medunarodnim pravilima, pre svega sa pravilima EU. Ministarstvo za dijasporu se obavezuje da ce oblikovati politiku Vlade prema dijaspori, da ce pripremiti strategiju razvoja, odnosa sa maticom i pratiti realizaciju i koordinirati aktivnosti svih drzavnih organa na sprovodenju ove strategije.

081202_Ucesnicii_na_skupu.JPG

Kroz predstavljanje Zakona, ministar je rekao da je precizno predvidena konkursna procedura za dodelu sredstava iz budzeta Republike Srbije za projekte i programe koji svojim kvalitetom doprinose jacanju veza dijaspore i matice, kao i da je Zakonom utvrden i Dan dijaspore, koji ce se proslavljati svake godine 28. juna, na Vidovdan, koji nase Ministarstvo dozivljava kao najznacajniji praznik naseg naroda.

Po prvi put se srpska dijaspora institucionalno povezuje sa drzavom Srbijom kroz Skupstinu dijaspore, koju ce, osim predstavnika dijaspore sa svih pet kontinenata, ciniti i predsednik Srbije, premijer, nadlezno resorni ministri, predstavnici SPC, SANU, Privredne komore Srbije, Stalne konferencije opstina i gradova i Javnog servisa, rekao je Sreckovic i dodao da ce Skupstina dijaspore za razmatranje pojedinih oblasti formirati svoje savete: Ekonomski savet, Savet za statusna pitanja i Savet za kulturnu, prosvetnu i naucnu saradnju u oblasti sporta.

Takode je naveo da ce biti regulisan i status Kancelarija za dijasporu u sistemu drzavne uprave, kao i da se pri opstinama i gradovima formiraju kancelarije za dijasporu u onim podrucjima Srbije u kojima je dijaspora brojna.

Pored toga Zakon je znacajan jer regulise i organizovanje i sprovodenje evidentiranja pripadnika dijaspore, koje ce biti dobrovoljno, a svi prikupljeni podaci predstavljace sluzbenu tajnu. Pripadnici dijaspore koji se budu evidentirali imaju pravo na legitimaciju pripadnika dijaspore, koja je javna isprava koju izdaje ministarstvo nadlezno za poslove odnosa matice i dijaspore i predstavljace osnov za uzivanje odredenih prava, rekao je Sreckovic i dodao da ce biti ustanovljeno pravo na ucenje srpskog jezika i cirilicnog pisma u matici, pravo konkurisanja za stipendije za visoko obrazovanje u matici, kao i pravo na koriscenje usluga poverenika nadleznog za poslove odnosa matice i dijaspore u zemlji domacinu.

Na kraju svog izlaganja Ministar je rekao da su Zakonom utvrdena i priznanja za izuzetan doprinos rezultate i zasluge u oblasti razvoja i jacanja veza matice i dijaspore. "Uveren sam da ce Skupstina u prvoj polovini naredne godine ovaj zakon usvojiti i da cemo nakon toga imati dobru pravnu osnovu za mnogo ozbiljniju i odgovorniju politiku prema dijaspori", zakljucio je Sreckovic.

 Clanovima ZSD-a je u prvim nezvanicnim reakcijama na predlog Zakona o dijaspori zapalo za oko da Srbija organizacije Srba u inostranstvu vidi samo kao produzenu ruku drzave a ne kao suverene grupe gradjana. Briga oko dijaspore tako dobija vise pastoralni karakter a ne partnerski kako ga organizacije Srba poslednjih godina sve vise zahtevaju. Tako u nacrtu Zakona o dijapsori nije spomenut znacaj organizacija Srba u inostranstvu koje one imaju u odnosu na zemlju boravka. Gubi se iz vida koje mogucosti organizacije Srba u inostranstvu mogu tek da imaju u odnosu na zemlje u kojima zive. ZSD smatra da se tu perspektivno propustaju sanse. ZSD takodje dovodi u pitanje da li su ti silni forumi, kao sto je skupstina dijaspore, savet dijaspore, fond dijaspore ili interministarski savet, koje Zakon predvidja uopste potrebni. Ovakvi forumi su pre svega osudjeni na smrt ukoliko se u njima radi samo volonterski, a to je slucaj u skoro svim organizacijama dijaspore. Zato u ZSD-u smatraju da matici nedostaje jedno nadstranacko, operativno telo koje funkcionise nezavisno od izbora i stranke koja je na vlasti. ZSD misli pri tom na formiranje instituta za dijapsoru koji bi bio fabrika ideja i inicijator osmisljenih projekata s dijasporom. Takav jedan institut bi moga da se bavi i dokumentacijom i iztrazivanjem dijaspore. Delegacija ZSD je svoje ideje vec iznela na nedavnom u Beogradu odrzanom kongresu o dijaspori.  

ZSD ce u okviru svojih pridruzenih organizacija i zemaljskih podruznica u celoj Nemackoj da predstavi nacrt Zakona i da pokrene diskusiju medju svojim clanstvom oko novog zakona. ZSD takodje zeli u svoje predloge da ukljuci veci deo srpskih pravnika koji rade u Nemackoj.
 
Predlog Zakona o dijaspori - preuzmite dokument




srb_erlebnis_2.jpg