DIJASPORA SE NE LEČI NA LEĐIMA GRAĐANA SRBIJE!

Milosavljević

Hamburg (MC) 24.05.2007
Srbija ne može jednostrano da ukine bilateralne ugovore s Nemačkom, upozorio je Centralni savet Srba u Nemačkoj (ZSD) povodom najave novog srpskog ministra za zdravstvo, Tomice Milosavljevića, a koju su u Nemačkoj prenele srpske dnevne novine "Vesti", da će medicinska intervencija za građane Srbije koji su osigurani u inostranstvu morati da se plati u gotovini. ZSD je zbog toga intervenisao kod Saveznog ministarstva za zdravlje Nemačke.

Socijalna zastita gradjana Srbije koji zive i rade u inostranstvu, u koju spada i zdravstvena zastita, regulisana je bilaterarnim ugovorom jos 12.oktobra 1968. godine izmedju SR Nemacke i SFR Jugoslavije. Slicni ugovori su pre 40 godina podpisani i sa Turskom, Tunisom ili Marokom a regulisu socijalnu
zastitu radnika na privremenom boravku koji poticu iz tih zemalja. Republika Srbija, kao naslednica SFR Jugoslavije, preuzela je sva prava i obaveze iz tih
ugovora, naglasava ZSD.

Koordinacioni centar Nemacke za zdravstveno osiguranje u inostranstvu (Deutsche Verbindungsstelle Krankenversicherung - Ausland/DVKA) je iznenadjen ovim potezom novoizabranog ministra. Na intervenciju ZSD-a, Burchard Osterholz iz DVKA objasnio je sadrzaj ugovora izmedju Srbije i Nemacke i potvrdio da je taj u punoj snazi. On je naglasio da ce ukoliko se izjave ministra Milosavljevica potvrde, njegova ustanova uz intervenciju Saveznog ministarstva za zdravlje Nemacke od ministra Milosavljevica zatraziti dodatna objasnjenja.

Ugovor prema Osterholz-u obuhvata sva prava i obaveze gradjana Srbije koji zele da koriste medicinske usluge u Srbiji a koji su clanovi nemackih bolesnickih osiguranja. Postoje dva nacina za lecenje u Srbiji: besplatna medicinska nega uz JU 6 ili placanje na racun koji se kasnije preda nemackom bolesnickom osiguranju.

U prvom slucaju ambulanta ili bolnica se obracunava sa Republickim zavodom za zdravstveno osiguranje kao jedinim, javnim zdravstvenim osiguranjem u Srbiji. Zavod se potom obracunava sa pojedinim nemackim bolesnickim osiguranjima u zavisnosti kod kojeg je gradjanin osiguran. Nemacka bolesnicka osigranja ne vide neki veci problem u nastavljanju ovakve prakse. Medjutim, prema misljenju ZSD-a veci problem je na srpskoj strani, posto se ocigledno mnoge (stvarne i izmisljene) lekarske usluge ne priznaju i prema tome i ne placaju. U tom slucaju srpske zdravstvene ustanove koje su pruzile pomoc ostaju na stvojim troskovima. “Promet" lekarskih usluga koje su naplacene nemackim osiguranjima, prema informacijama ZSD-a, u godini 2000 za Hrvatsku, Srbiju, Crnu Gori i Sloveniju iznosio jedva 2,08 miliona evra. ZSD je medjutim siguran da mnogo vise gradjana koristi lekarsku pomoc u Srbiji koja se na kraju ne prizna. Samo
Turska je iste godine obracunala preko 7 miliona evra. ZSD podseca da su to ipak minimalna sredstva buduci da zdravstveno zbrinjavanje svih njenih
gradjana Nemacku kosta preko 120 milijardi evra.

“Najava ministra Milosavljevica ne moze da vazi za gradjane Srbije koji su osigurani u Nemackoj. Ministarstvo zdravlja Srbije ne moze jednostrano da
ukine ugovore koji vec postoje sa ovom zemljom. Kao nemacki bolesnicki osiguranici gradjani Srbije osigurani su u celoj Evropskoj uniji i jos nekoliko
zemalja s kojima je SFRJ potpisala ugovore", naglasava Milan Cobanov, clan predsednistva ZSD-a. “Mi slutimo da se iza ove izjave kriju dva posve druga problema. A to je osiguranje clanova porodice u okviru bolesnickog osiguranja. Naime nemacki zdravstveni fondovi dozvoljavaju besplatno osiguranje clanova porodice (Familienversicherung). Tako mogu da se osiguraju naprimer deca ili roditelji koji nemaju vlastito osiguranje a koji stalno zive u Srbiji�?, objasnjava Cobanov.

Prema informacijama ZSD-a upravo ti osiguranici cine znatan problem u obracunavanju sa inostranim zdravstvenim fondovima buduci da ovi ne mogu da kontrolisu nacin i tok lecenja. Drugi problem prestavljaju detasirano osoblje ili radnici po ugovoru (Werkvertragsarbeitnehmer), koji po Cobanovu nisu obuhvacenim ugovorom iz 1968-e. “Zbog toga srpski ministar za zdravstvo mora da diferensira i da objasni, na koga je mislio kada je rekao da se zdravstvene usluge u Srbiji moraju “kesirati", kaze Cobanov. “Nama je potpuno jasno da zdravstveni sistem u Srbiji mora da se obnovi i naravno finansira. Nama nije jasno da to mora da finansira dijaspora. Ona vec na drugi nacin podpomaze maticu, naprimer kroz svoje finansijske i materijalne dostavke rodjacima. Dijaspora na takav nacin vec godinama obezbedjuje socijalni mir u Srbiji.

Ministar Milosavljevic je svojom izjavom neupucenom gradjaninu medjutim sugerisao da se dijaspora u Srbiji leci na racun Srbije odnosno njenih gradjana. To je neprihvatljivo", ocenjuje Cobanov. Ministar nije objasnio, tako Cobanov, da se medicinske usluge srpskoj strani refundiraju kroz nemacka bolesnicka osiguranja. Iz populistickog objasnjena da su operacije u Srbiji naprimer mnogo jeftinije, vidi se i nedostatak ekonomskog smisla “zdravstvenih radnika" u Srbiji, tvrdi Cobanov. Kako naglasava, formira se misljenje u srpskoj javnosti, da “oni gastarbajteri puni para" dolaze u Srbiju samo da bi se sto jeftinije operisali ili popravili zube. Cobanovu nije jasno zasto se onda privatne klinike, banje, gerontoloski centri ili bolnice u Srbiji toliko trude da vrbuju “gastarbajterske pacijenate". Potpuno se gubi iz vida da su mnoge zemlje u tranziciji upravo u jeftinoj lekarskoj ponudi videle svoju sansu da saniraju svoje zdravstvo. Tako su na granici Austrije ili Nemacke “nadzidzane" zubarske ordinacije na madjarskoj odnosno poljskoj strani, tvrdi Cobanov. Naravno za austrijskog odnosno nemackog pacijenta koji dolazi naravno zbog jeftinih usluga.

“Dobija se utisak da ne trebamo da se lecimo u Srbiji “jer je tamo sve mnogo jeftinije". To je kao kada bi preprodavci na buvljaku u Subotici rekli “nemojte
da nam dolazite, kod nas je sve tako jeftino da cemo da propadnemo." Svedoci smo prilika u zdravstvu Srbije da se valjana medicinska pomoc samo u privatnim ordinacijama i klinikama dobija brzo i efikasno. Ko iole ima para, trazice lekara privatnika ukoliko se razboli u Srbiji. Da li ce ti papreni racuni biti vraceni od nemackog zdravstvenog fonda? Daleko od toga da se jedan privatni lekar u Srbiji nece uopste upustati u to da u svom racunu detaljno objasni sta je i kako lecio a sta nemacki fondovi zahtevaju", kaze Cobanov koji se ujedno pita sta ce biti sa onim pacijentima koji nemaju toliko para, koji su ostareli na radu u inostranstvu i kojih je sve vise.
 
ZSD gradjanima Srbije koji su osigurani u nekom nemackom bolesnickom osiguranju savetuje da postupi i nadalje po sledecem:

  • Zatrazite od svog bolesnickog osiguranja (Krankenversicherung) pre polaska na put u Srbiju obrazac JU 6.
  • Ukoliko ste se razboleli u Srbiji obratite se nadleznom Republickom zavodu za zdravstveno osiguranje. U kojem gradu oni postoje mozete videti na sajtu ZSD-a (www.zentralrat-der-serben.de). Zatrazite od najblizeg zavoda da vam izda “Potvrdu o koriscenju i davanju u naturi u zdravstvenim organizacijama�? (Bescheinigung für die Inanspruchnahme von Sachleistungen).
  • S tom potvrdom mozete da se obratite svakoj javnoj bolnici ili ambulanti. Medicinsko zbrinjavanje je potom besplatno! U nekim ustanovama ili apotekama se placa samodoprinos/taksa u minimalnoj dinarskoj vrednosti (do 20 Dinara).
  • ZSD preporucuje da doticnu potvrdu podignete vec na samom pocetku boravka u Srbiji kako bi ste vi ili clanovi vase porodice u slucaju obolenja bili pripremljeni.
  • Ukoliko se ispostavi da morate da platite medicinske usluge, ZSD savetuje da se od zdravstvene ustanove zatrazi ne samo racun vec i potvrda o prijemu novca. Na racunu detaljno mora biti opisana lekarska intervencija. Racun cete prilikom povratka u Nemacku predati vasem bolesnickom osiguranju s molbom za povracaj. Racun moze biti i na srpskom jeziku.
  • ZSD i pored spomenutog JU 6 savetuje gradnjinam Srbije da pred putovanje u Srbiju sklope i privatno bolesnicko osiguranje za inostranstvo Auslandskrankenvesicherung). Ono je veoma vazno ukoliko je potrebno hitno prebacivanje bolesnika u Nemacku. Takva osiguranja kostaju godisnje do 25,00 evra. Povoljna osiguranja svojim clanovima nudi i Automobolski klub Nemacke (ADAC).

 

pressemitteilung.pdf

Ausführliche Presseinformation
pdf, 85,9 KB, 07/06/07, 4790 downloads




srb_erlebnis_3.jpg